BILA JE NAJLJEPŠA GLUMICA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI, a onda je ostala nepokretna: Danas živi na Novom Zelandu, A EVO KAKO IZGLEDA (FOTO)

Glumica Merima Isaković važila je za najljepše i najtalentovanije glumice velike Jugoslavije

Merima Isaković (62) je srpska glumica koja je bila popularna između 70-ih i 90-ih godina prošlog vijeka, a mnogi su je smatrali jednom od najljepših žena bivše Jugoslavije.

Proslavila se ulogama u filmovima “Ljubav i bijes” (1978) i “Jovana Lukina” (1979), a glumila je i lik Lole sestre Žarka Lauševića u predstavi “Staklena menažerija” Tenesija Vilijamsa 1991. godine.

407702-323999540967955-262161643-n

foto: Facebook

“Bilo je dovoljno da me Ljiljana Todorović, rediteljka predstave, pita da li hoću da igram sa Lauševićem. Nisam u opšte pitala u kojoj predstavi. Odmah sam pristala. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvijek postojao neki fluid “, rekla je za tada Merima.

Predviđali su joj veliku karijeru, ali u vrijeme kada je počeo da se prikazuje film “Neka druga žena”, u kojem je tumačila glavnu ulogu zajedno sa  legendarnim Draganom Nikolićem, doživjela je saobraćajnu nesreću, a zbog teške povrede kičme prilikom udesa ostala je napokretna. Imala je samo 21. godinu.

“Od svog prvog filma imala sam dovoljno novca da kupim mali splav na Savi i fijat 126p, poznat kao peglica. Bili smo iza Palate Federacije, išla sam onim delom ulice gde sve tri trake idu u jednom smjeru. Moj brat vozio je 50 na sat i bili smo u zelenom talasu. Prošli smo semafor i odjednom začuli škripu kočnica automobila koji je išao iz pravca hotela Jugoslavija. Krenuo je za nama i počeo svojim automobilom da gura moju peglicu na pešačko ostrvo. Vidjela sam po licu da je čovjek pijan, bio je potpuno podbuo, a ja sam sjedila na suvozačkom mjestu tako da sam praktično bila rame uz rame s njim.

Moj brat počeo je da se ljuti, a ja sam govorila: Pusti, stani… To je sve trajalo nekoliko sekundi, a onda se branik tih kola zakačio ušavši u naš blatobran. Naglo je zakočio da se okrene i da nas udari, ali peglica se od tog trzaja otkačila i počela da klizi, a onda i da se prevrće. Krovom je udarila u banderu i praktično se popela uz nju, a onda pala dole. S nama je bio i moj drug Nedim u vojničkoj uniformi, išli smo u Dom Armije da tamo nešto recitujem, pošto je on sa kapetanom dogovorio odsustvo od tri dana ako me dovede.

On je prilikom tog pada izletio kroz ono malo zadnje staklo na peglici. Brat se okrenuo i pokušao nogom da izbije moja vrata kako bih i ja nekako izašla, međutim, sve se odigralo suviše brzo i meni se bandera praktično utisnula u sjedište, a u njegovoj konstrukciji bila je jedna šipka koja je izbacila moj pršljen napolje. Kičma se razdvojila, otišla paralelno i istisnula moždinu. O trenutku buđenja već sam pričala. Kad sam otvorila oči, shvatila sam da, hvala bogu, imam noge i pomislila da će sve biti u redu. I uz sve to što sam prošla, od nemogućnosti kontrole fizioloških funkcija do sjedenja i pravilnog disanja, jer je sve to bila posljedica povrede, zaista nikad nisam bila depresivna”, opisala je Merima svojevremeno za “Story” ovaj koban događaj.

67835764-2226869880768186-5308707155564560384-n

foto: Facebook

Operisana je na beogradskoj Ortopedskoj klinici. Po njenoj procjeni “uz lošu organizaciju tog hiruškog zahvata”! Na terapiju je išla u Rusiju, pa u Ukrajinu i Kinu. Početkom devedesetih vratila se u Beograd, a onda se zbog građanskog rata preselila na Novi Zeland.

Glumu je ostavila iza sebe, a danas radi kao klinički psiholog.

I pored paralize i povrede kičme uspjela je da se ostvari kao majka, a sina Mida dobila je sa prvim suprugom Vladimirom Mijuškovićem.

Nakon razvoda, na Novom Zelandu se ponovo udala, ali i drugi brak je okončan razvodom.

Ipak, poslije svih nedaća, Merima i dalje živi život punim plućima.

U razgovoru za sarajevsku “Slobodnu Bosnu” Merima je ispricala svoju životnu priču, pa pričala o uticaju strica Alije Isakovića, poznatog bosanskog književnika, prvim glumačkim koracima, doživljajima sa snimanja tri filma, raspadu Jugoslavije i preseljenju na Novi Zeland.

” Glumu sam upisala kada mi je bilo sedamnaest godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam željela da studiram i medicinu. Prije saobraćajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Glumu sam počela da studiram u klasi Ognjenke Milićević, ali sam poslije snimanja filma “Ljubav i bijes” prešla u klasu profesora Milenka Maričića. Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenić. Prvu filmsku ulogu dobila sam sedamdeset i sedme u filmu “Ljubav i bijes”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *