“Možda će me neki osuditi ali…”
“Možda će me neki osuditi, ali morala sam. Kako smo se vjenčali, svekrva svaki dan dolazi na ručak. Inače svekrva živi u stanu prekoputa naše zgrade. Svaki dan u 3 sata eto nje kod nas, mužu drago, da mu majka ne jede sama. I sto je gore ona zna mi reci dan prije e meni se to sutra jede. I jedan muž ode na seminar, sama ja kući.
Dolazi 3 sata, svekrva zvoni na vrata. Ja se usutim, priđem vratima. Šutim ja tako, ona opet zvoni, kuca, ja ništa. Nakon 15 minuta, ode ona kući, mene muž zove kaže gdje si ti mama zvoni, nisi kući. Ma reko, bolesna sam bolje da ne dolazi, neka me slabost. Kako sam to rekla, ona nije dolazila 7 dana (za svaki slučaj). Da sam barem prije znala. “
