Garantovana penzija – ko bi sve na nju imao pravo i koliko bi iznosila

Prema procenama, oko 200.000 ljudi starijih od 65 godina u Srbiji ne ostvaruje pravo na penziju.

Oni bi mogli da dobiju neku garantovanu nadoknadu ukoliko bi država uvela takozvanu garantovanu ili socijalnu penziju. Mišljenja sindikata i ekonomista o tome su podeljena.

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković kaže za RTS da je među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju više od 85 odsto žena.

Matković ističe da je cilj garantovane penzije smanjenje siromaštva.

“Ti ljudi koji su stariji, koji najvećim delom ne mogu da rade, naravno da je to velika podrška za njih. Često su u pitanju žene. Taj novac donosi određenu samostalnost, jer ako nemate nikakav lični prihod, znači da zavisite od nekoga iz porodice”, kaže Matković.

Na pitanje da li je Srbija spremna da uvede garantovanu penziju, Matković kaže da je to zapravo pitanje opredeljenja. Ističe da je možda bolji izraz socijalna penzija, jer on podrazumeva da se isplaćuje iz budžeta i da nije vezan za uplatu doprinosa.

“Najnoviji podaci pokazuju da je broj onih koji nisu pokriveni penzijskim osiguranjem, a stariji su od 65 godina ili imaju 65 godina, negde oko 130.000 do 135.000, a ako bismo sada rekli da je socijalna penzija za one od 70 godina i starije, onda tih ljudi ima negde oko 90.000“, navodi Matković.

Napominje da je socijalno pitanje u Srbiji žensko pitanje, jer je više od 85 odsto žena među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju.

Nezvanično, u našoj zemlji bi zagaranovana penzija, ukoliko bude uvedena, iznosila oko 12.000 dinara. Najniže poljoprivredne i porodične penzije su ispod 10.000 dinara. To je i jedan od argumenata da se ne uvede. Kritičari kažu – bilo bi destimulativno za mlade.

Matković naglašava da sa aspekta pravičnosti to davanje ne sme da bude veće nego što je minimalna penzija.

“Taj iznos treba da bude manji od minimalne poljoprivredne penzije. Ako je to garantovano davanje, socijalna penzija, onda bi to podrazumevalo da oni kao porodični penzioneri čije se penzije ne podižu na nivo minimuma, takođe mogu da ostvare dopunu do tog minimuma kako god ga definisali“, objašnjava Matković.

Govoreći o tome koji bi bili osnovni kriterijumi, navodi da postoje dva modela.

“Jedan model je da to bude lično pravo i da se suštinski testira samo penzijski prihod – da li ostvarujete pravo na penziju i da li je to pravo niže od tog minimuma koji ste definisali. Druga mogućnost koja podrazumeva veću uštedu i efikasnost, jeste da se dodeljuje uz proveru materijalnog stanja, da se imaju u vidu ne samo vaši prihodi iz svih mogućih izvora nego i imovina“, zaključila je Matković.

U više od sto zemlja postoje slična davanja. Imaju je i zemlje u okruženju – Severna Makedonija i Hrvatska.