“JA SAM LIČNO VIDEO TA DVA ČOVEKA U AUTU” Otac male Danke otkrio kako su nastale POSLEDNJE FOTOGRAFIJE: “Samo ih je meni poslala”

Prva ispovest roditelja ubijene devojčice Danke Ilić (2), Ivane i Miloša, potresla je javnost. Naime, oni su po prvi put zajedno govorili o kobnom danu 26. martu kada su ostali bez ćerke.

Majka Danke Ilić opisala je u ispovesti za Republiku košmar koji je, kako kaže, nastao iznenada na mestu koje je strašno volela.

– Danku i sina sam tog dana odvela sa namerom da se igraju na mestu gde sam ja odrasla i gde me vežu najlepše uspomene. Tamo sam imala prelepo detinjstvo. Strašno je što me neko sumnjiči samo zato što sam decu odvela na mesto koje je toliko bitno za mene – rekla je Ivana.

Ponovila je kao i u policiji što je odmah rekla da je devojčica nestala dok je otišla do svojih kola parkiranih sa druge strane pojate, po flašicu sa vodom za sina i prepričala je šok kada nije videla detence koje je ostavila da se igra i koje prethodno nije pokušavalo da izađe iz dvorišta.

– Kad sam se vratila na mesto gde su bila deca, Danke nije bilo i ja sam krenula u krug da se vrtim, oko pojate sam je tražila i dozivala…- rekla je.

Otac otkrio kako su nastale poslednje Dankine fotografije

Miloš je bio na poslu u vreme nestanka ćerke, a objasnio je kako su nastale poslednje Dankine fotografije neposredno pred njen nestanak.

– Ivana mi se uvek javljala gde ide, kao i kada stigne sa decom tamo gde je krenula. Slikala je Danku i Lazu tada i poslala mi slike sa tog placa. To je istina, samo ih je meni poslala – kaže, pa nastavlja: – Bio sam na terenu, postavljao instalacije po selu Slatina kada me je Ivana pozvala. Vrištala je na telefon koliko je plakala i rekla je: ” Miloše, nema mi Danke”. Krenuo sam sa kolegom istog trenutka i jurio ka njoj. Stigao sam pre policije koju je Ivana zvala čim je videla da deteta nema.

Dankin otac video njene ubice

Dankine ubice otac je video pri dolasku i nije posumnjao ništa, a nazvao ih je ljudima:

– Kad sam ulazio u Banjsko polje ja sam lično video ta dva čoveka u autu. Nisam ja vozio jer nisam vozač, moj kolega je vozio i stao je ispred njih i pitali smo: “Ljudi, jeste li videli jedno malo dete?”. Oni su mi hladnokrvo rekli “Ne”. Samo Bog zna što ja tada nisam izašao iz auta da proverim auto. Ja sam pod naletom adrenalina otišao pravo gore gde je kuća i krenuo sam da tražim dete. Kad sam ja stigao posle minut, dva stigla je i prva patrola. Tražili smo je i postalo je jasno da je situacija kakva ne treba da bude. Stizalo je još policije i ljudi su se okupljali. Vrlo brzo je bilo hiljadu ljudi, a verujem i više. Moji drugari su je tražili na motorima, džipovima, po šumi i svuda okolo. Zvali su me sa svih strana. Tu je sve prečešljano i moji drugovi i prijatelji i policija koja je sve uradila što se moglo. Stvarno je tako.

Živahni i nasmejani dečak je sve vreme trčkarao okolo i tražio pažnju roditelja, Ivana ga je pratila, a Miloš je progovorio o ubicama:

– Ne daj bože da ih vidim. Prema onome što nam je policija rekla monstrumi su nam ubili dete. Pričali smo i sa načelnikom policije u Boru i sa beogradskim. Oni su nama rekli kako se to sve desilo. Pratili su ih preko GPRS, kažu da su imali stajanje tu. Otkrili su da su mokrili na tarabe, pa su išli na dole, pa su udarili Danku i šta su uradili, pa su imali još jedno stajanje i ja sam ih sreo dole.

Miloš je u svoj muci rekao da bi ubice za njega bili heroji da su devojčicu odvezli kod lekara kada su je udarili automobilom.

– Da su šta god uradili sa detetom, ali valjano, da su joj pomogli, da su je odneli kod lekara ili da su stali kod nekog komšije i pitali čije je dete koje su udarili verujete mi da bi oni za mene bili najveći heroji. Ali, pošto su ovo uradili što jesu, odnosno što policija kaže da su priznali, ja nemam reči za njih. Monstrum to je blaga reč za njih. Smrtna kazna nije za njih, to bi bila nagrada za njih. To treba da robija do kraja života i to što će tamo da im rade nije moj nego njihov problem.

Ivana se žali da su joj noći najteže kada sin zaspi, a ona ostane budna sa suprugom da oplakuje ćerku.

– Ne dao bog nikome takvu i toliku bol. Od ovog se ne oporavlja. Moja agonija je počela od trenutka kad je iz dvorišta Danka nestala – rekao je otac Miloš.

Razara je izjava majke ubice

Ivana kaže da je strahovito povređuju nepoznati ljudi komentarima na društvenim mrežama, a šok izjava majke ubice Svetlane Dragijević je strahovito uznemirila.

– Mnogo me sve to boli, pričaju da sam decu dobila sa drugim muškarcima, a ne sa Milošem. Iznose raznorazne pokvarene teorije, a pogotovo kad sam pročitala da je majka tog čoveka izjavila da je Danka živa i da ja znam gde je i da sam kriva za sve – šireći ruke istakla je Ivana.

Dodaje da su i neki ljudi koji ih znaju učestvovali u širenju glasina pa ističe primer ugostiteljke koja je izjavila da u januaru Danka nije znala da hoda.

– Ona je videla Danku da je u kolicima, a dete je bilo pospano pa je zato ležala u kolicima. Inače, ona je prohodala još 7. maja dan nakon prvog rođendana i u trenutku nestanka je sigurno hodala – istakla je mlada majka. Njoj je stalo da izrazi zahvalnost policiji koja je od početka angažovana na slučaju u nadi da ce se razrešiti sve do kraja – Hvala svima iz policije, to želim da kažem, jer osećam da nismo sami u svemu – istakla je.

Kurir.rs/Republika