“Dečko mi je otišao na službeni put”

“Dečko mi je otišao na službeni put”

”Dečko mi je otišao na službeni put prije sedam dana.

Čujemo se svaki dan nekad i po dva puta. Sinoć se nešto iznervirao i zamolio me da mu pošaljem neku svoju sliku jer kako on kaže samo ja mogu da ga smirim.

Ali ja ne bih bila ja da ga poslušam. Ne da meni đavo mira i ja ga pozovem video pozivom. Čovjek nije skontao pa se javio kad ono on u izlasku sa njegovom koleginicom.

I ja ga pitam šta je bilo, a on kaže da se iznervirao zato što nisu mogli da uđu u klub, a koleginica dobacuje:,,Nemoj da lažeš djevojku je*o te, kaži joj da smo zajedno već 3 mjeseca i da nisi na službenom putu”.

Ja se pravim da nisam čula i nastavim ja sve lijepo. Sutra odem u firmu i pitam direktora tj. mog druga iz srednje i sa faxa gdje je ovaj i kakav službeni put. Čovjek se iznenadio kada sam ga pitala i rekao da je on na godišnjem odmoru i da ga nije najavio nego da je pustio zato što je rekao da ide sa djevojkom na odmor, a ovaj skontao samnom.

Žao mi je jer sam mu vjerovala. Kad se vrati naći će stvari ispred vrata…”

BONUS

Rano detinjstvo bilo je mračno; zlostavljanje, suze, i osećaj usamljenosti bili su moji saputnici. Ali, odlučio sam se boriti. Naučio sam da ljubav i hrabrost preobražavaju bol u snagu. Svaka borba postala je most ka svetlosti. Danas, gledam unazad sa zahvalnošću. Osećam se kao pobednik, ne nad drugima, već nad svojim demonima. Moj život postao je ispovest o preživljavanju, ljubavi i transformaciji. Sada sam osoba koja pruža podršku drugima, pokazujući im da postoji svetlost čak i u najtamnijim trenucima.

BONUS

Moja ispovest počinje u grčevima bola. Detinjstvo je bilo lavirint tame, oivičeno zlostavljanjem i suzama. Osećaj usamljenosti bio je moj jedini saputnik dok sam pokušavao da se izborim sa demonima prošlosti. Ali, iznutra se rodila vatra hrabrosti. Odlučio sam da se borim, da se ne predam pred olujama života. Postepeno, ljubav je zamenila bol, a hrabrost je rastala. Svaka borba postala je prilika za rast, za transformaciju. Nisam se borio da budem pobednik nad drugima, već nad sopstvenim demonima.

Kroz godine, suočavao sam se s izazovima, ali i otkrivao lepote života. Ljubav prema umetnosti postala je moj oslonac, izvor radosti i smisla. Naučio sam da vidim svetlost u najtamnijim kutovima svog srca.

Sada, dok gledam unazad, osećam zahvalnost. Svaki korak, svaka suza, svaka pobeda oblikovali su me u osobu koja sam danas. Postao sam glas preživelih, svedok moći transformacije i snage ljudskog duha.

Moja ispovest nije samo o meni. Ona je o svima koji su prešli put od tmine do svetlosti, od bola do radosti. Moja želja je da svako ko čuje moju priču pronađe nadu i inspiraciju.

Danas, stojim kao svedok svoje prošlosti, sa svesti da sam ja kovač svoje sudbine. Moja ispovest postala je pesma hrabrosti, slika nade i putokaz ka unutrašnjem miru. I dok nastavljam dalje, nosim sa sobom lekcije i sećanja koja mi daju snagu da nastavim napred.